Јави се ученик да одговори. "Професоре ако су у питању домаћи аутомобили то је отворен систем. Ретко данас можете наћи аутомобил домаће производње да му дихтују баш сва врата. Ако су пак страни аутомобили, врата им се сама скоро затварају тако да им ми и не требамо за управљање, дакле сам ће постати затворен." Кроз смех другара и он се насмеја. Кроз смех сам се захвалио на одговору. Ученик је донекле био у праву али недостаје оно "зашто". Подстакао сам их на размишљање каква веза постоји између отворених и затворених врата са отвореним и затвореним системом? Из средине другог реда јави се ученик и рече "мислим да има везе са возачем, када је возач у аутомобилу он је тај који управља и контролише аутомобил тј. наш систем". Прошло је мало времена, ученици су давали разне коментаре и извлачили закључке...
Возач када уђе у аутомобил он је тај који задаје улазне сигнале (скренућу лево, избацићу мигавац, повећати брзину преноса, додати или смањити гас...), процењује излазне сигнале (да ли сам довољно скренуо са аутомобилом или могу да скренем, куда да возим...) и у својој глави формира сигнал грешке (да ли ћу и колико још дуго држати мигавац активним, да ли треба још да скрећем, кочићу...). Ученик радознао и вољан да разуме јави се и рече тј. допуни мој одговор. "Да ли то значи да се преко човека затвара повратна спрега и да је он регулатор у целом систему". Да, одговорих. Питања која су ме сачекала у завршном делу су: "Јел важи ова прича за сваки затворен систем?" Наравно, за сваки стабилан систем важи; "А тај поремећени сигнал како се он јавља на ауту?" Хахаха... мислиш сигнал поремећаја! Сигнал поремећаја може да буде... а у позадини неко добаци лед. Да управо лед, клизав коловоз, нагло кочење... све су то модели сигнала поремећаја који делују на систем у било ком тренутку и на било ком месту.
У самом финишу часа, коментари ученика били су: интересантно је ово управљање, разумео сам блок шему и контролу система, ови сигнали су главна ствар управљања...
Секунде су до краја часа, у својој глави коментаришем наставну јединицу. Разумели су шта је управљање, где се јавља, зашто је битно, поремећај система, улазне и излазне сигнале. Разумевање овог дела градива ми је битно за даљи рад у предмету основе аутоматског управљања.
Возач када уђе у аутомобил он је тај који задаје улазне сигнале (скренућу лево, избацићу мигавац, повећати брзину преноса, додати или смањити гас...), процењује излазне сигнале (да ли сам довољно скренуо са аутомобилом или могу да скренем, куда да возим...) и у својој глави формира сигнал грешке (да ли ћу и колико још дуго држати мигавац активним, да ли треба још да скрећем, кочићу...). Ученик радознао и вољан да разуме јави се и рече тј. допуни мој одговор. "Да ли то значи да се преко човека затвара повратна спрега и да је он регулатор у целом систему". Да, одговорих. Питања која су ме сачекала у завршном делу су: "Јел важи ова прича за сваки затворен систем?" Наравно, за сваки стабилан систем важи; "А тај поремећени сигнал како се он јавља на ауту?" Хахаха... мислиш сигнал поремећаја! Сигнал поремећаја може да буде... а у позадини неко добаци лед. Да управо лед, клизав коловоз, нагло кочење... све су то модели сигнала поремећаја који делују на систем у било ком тренутку и на било ком месту.
У самом финишу часа, коментари ученика били су: интересантно је ово управљање, разумео сам блок шему и контролу система, ови сигнали су главна ствар управљања...
Секунде су до краја часа, у својој глави коментаришем наставну јединицу. Разумели су шта је управљање, где се јавља, зашто је битно, поремећај система, улазне и излазне сигнале. Разумевање овог дела градива ми је битно за даљи рад у предмету основе аутоматског управљања.